[1][3] In 1327, the hegumen of the Hilandar Monastery, Gervasije, arrived at the court of King Stefan Uroš III, because of a quarrel regarding the boundaries between the metochion (church-dependent territory) of Hilandar and the county of the Hardomilić brothers Dmitar and Borislav (tepčija Hardomil's sons); the latter had taken a tract of land ("hills and the ground") between the village of Kosorić and the Kosorić monastery, which both parts claimed as theirs.
[10] On September 6, 1327, King Uroš III issued an edict with a golden seal at Svrčin, written by logotet Rajko, regarding the matter.
— Србија, после 1327) Са функцијом челника припадао је дворском особљу краља Стефана Уроша III Дечанског.
... Колико је до сада могло да се утврди, најстарији познати челник у служби српских владара звао се Градислав и био је у служби краља Милутина већ на почетку његове владавине.
... челник Градислав ... У том циљу челник Градислав је отишао до манастирског метоха, вероватно не сам, па је позвао 12 „старинаца" - старијих људи из сусе- дства - и наредио да покажу тачно где су међе.
Тада је одређен пристав Градислав Војшић и дванаест староседелаца жупљана, достојних да им се верује кад се закуну и покажу где је међа Косорића, а где хиландарског метоха (Законски споменици, стр.