He finished grammar and theological school in Prizren,[2] then became a monk, serving as deacon under the Serbian Orthodox Metropolitan (vladika) of Žiča.
He stayed at Athos at the same time as Vasilije Trbić, but as conflict arose with the Greek and Bulgarian monks, they left for Serbia together, sometime in 1902.
[5] Сви су га познавали именом Гапон, а право име му је било Јован Грковић.
У главној борби код Куманова Гапон и његови другови су били на најопаснијим местима далеко испред наше војске.
Чим су их спазили, читав табор турске војске осуо је на њих ватру из пушака.
Кад су Турци били свега неколико корака далеко од комита, на ров се попео Гапон са упаљеном бомбом.