Човече који српском земљом ступаш, било да си дошљак или овдашњи, ма ко да си и ма шта да си, када дођеш на поље ово, које се зове Косово, по свему ћеш угледати пуно костију мртвих, те са њима и камену природу, мене крстозначног као стег, видећеш како посред поља управно стојим.

Не посече га нико други, о љубими, до сама рука тога убице, сина Амуратова, И све ово речено сврши се лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак, а час је био шести или седми, не знам, Бог зна.

Čoveče koji srpskom zemljom stupaš, bilo da si došljak ili ovdašnji, ma ko da si i ma šta da si, kada dođeš na polje ovo, koje se zove Kosovo, po svemu ćeš ugledati puno kostiju mrtvih, te sa njima i kamenu prirodu, mene krstoznačnog kao steg, videćeš kako posred polja upravno stojim.

Da ne promineš i da ne previdiš kao nešto zaludno i ništavno, no molim te, priđi i približi se meni, o ljubimi, i razmotri reči koje ti prenosim, i iz toga ćeš razumeti zbog kog uzroka i kako i zašto ja stojim ovde, jer istinu ti govorim, ništa manje od živoga, da ću vam izneti u suštini sve što se zbilo.

Ovde negda bejaše veliki samodržac, čudo zemaljsko i riga srpski, zvani Lazar, knez veliki, pobožnosti nepokolebimi stub, dobrorazumlja pučina i mudrosti dubina, ognjeni um i zaštitnik stranaca, hranitelj gladnih i milovanje ništih, skrbnih milovanje i utešitelj, koji voli sve što hoće Hristos, kome ide sam po svojoj volji i sa svima svojim bezbrojnim mnoštvom, koliko je pod rukom njegovom.

Sveplemenitih i slavnih kao kakav dobri pastir i zaštitnik, mudro privodi duhovne jaganjce da u Hristu dobro skončaju i prime mučenja venac i višnje slave učesnici budu.

I tako složno veliko bezbrojno mnoštvo skupa s dobrim i velikim gospodinom, dobrom dušom i verom najtvrđom, kao na krasnu dvoranu i mnogomirisanu hranu na neprijatelja se ustremiše i pravu zmiju zgaziše i umrtviše divlju zver i velikog protivnika i nesitoga ada svejadca, velim Amurata i sina njegova, aspidin i gujin porod, štene lavovo i vasilskovo, pa sa njima i ne malo drugih.

O čudesa Božijih sudbina, uhvaćen bi hrabri stradalac bezakonim agarenskim rukama i kraj stradanju dobro sam prima i mučenik Hristov postaje veliki knez Lazar.

Ne poseče ga niko drugi, o ljubimi, do sama ruka toga ubice, sina Amuratova, I sve ovo rečeno svrši se leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak, a čas je bio šesti ili sedmi, ne znam, Bog zna.