Oj Srbijo, mila mati

Its first, longer version, Srbiji ("To Serbia") by poet Luka Sarić was published in 1860 in the literary magazine of Slovenka in Novi Sad.

[2] In 1891, a Czech migrant to Serbia, Vojtěch Šístek, a member of the Singing Association Branko in Niš, composed the melody and the song quickly became very popular.

Мила земљо, мили доме, На крилу ћу свагда твоме Срећно живит’ к’ о у рају, Где милине вечно трају.

Кроз дубраве твоје лесне Веселе ћу певат’ песне, Кристал-воду твоју пити, Теби вечно веран бити, Живот и крв моју дати Све за тебе, мила мати.

На част цару силно царство И његово господарство, Ти си мени најмилија.

О, дижи се мати мила, Да нам будеш што си била; Јер си дуго робовала, Дуго сузе проливала, Сунце ти се већ родило, Које ти је зашло било.

Mila zemljo, mili dome, Na krilu ću svagda tvome Srećno živit’ k’ o u raju, Gde miline večno traju.

Kroz dubrave tvoje lesne Vesele ću pevat’ pesne, Kristal-vodu tvoju piti, Tebi večno veran biti, Život i krv moju dati Sve za tebe, mila mati.

Na čast caru silno carstvo I njegovo gospodarstvo, Ti si meni najmilija.

Moje sunce u teb’ sija; Jer u tebi srce bolno Oseća se zadovoljno.

O, diži se mati mila, Da nam budeš što si bila; Jer si dugo robovala, Dugo suze prolivala, Sunce ti se već rodilo, Koje ti je zašlo bilo.